Vrste i nivoi studija

19. 3. 2009. | Kategorije: Fokus | 9 comments
 

Akademski studijski program osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća. Strukovni studijski program osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za ulkjučivanje u radni proces.


Akademske studije organizuju se i izvode kao:

  • osnovne akademske studije, koje traju do 4 godine i čijim se završetkom stiče od 180 ESPB bodova (bachelor), do 240 ESPB bodova (diplomirani – bachelor with honours).

  • diplomske akademske studije (master) koje traju od jedne godine do dve, i čijim se završetkom stiče od 60 do 120 ESPB bodova (ukupno 300 ESPB). Student koji završi master studije, stiče naziv “diplomirani” sa naznakom zvanja drugog stepena diplomskih akademskih studija iz odgovarajuće oblasti.
  • specijalisticke akademske studije, koje traju najmanje godinu dana, i čijim se završetkom stiče najmanje 60 ESPB, ( ukupno 300 ESPB). Specijalista, je stručni naziv za studente koji završe specijalističke studije.
  • doktorske akademske studije, traju najmanje tri godine, i čijim se završetkom stiče najmanje 180 ESPB, ( ukupno 480 ESPB). Doktor nauka, sa naznakom oblasti Ph. D., Dr. sci., odnosno Dr.juris jeste stručni naziv za studente koji završe doktorske akademske studije trećeg stepena.

Strukovne studije organituju se i izvode kao:

  • osnovne strukovne studije, koje traju tri godine, i čijim se završetkom stiče 180 ESPB bodova. Student koji završi osnovne strukovne studije stiče stručni naziv sa naznakom zvanja prvog stepena strukovnih studija odgovarajućih oblasti – bachelor appl.

specijalisticke strukovne studije, koje traju najmanje godine dana i čijim se završetkom stiče najmanje 60 ESPB bodova. Student koji završi specijalističke strukovne studije stiče stručni naziv “specialista” sa naznakom zvanja drugog stepena struovnih studija iz odgovarajućih oblasti – professional master.

9 comments
Ostavite komentar »

  1. [...] vrste i nivoi studija pogledajte studijske programe u Italiji, Nemačkoj i [...]

  2. Poštovani,

    pošto su već studenti pokrenuli razne teme vezane za visoko obrazovanje, evo pokrenuću i ja jednu temu vezanu za takozvanu Bolonju i Zakon o visokom obrazovanju. Tema o kojoj ću pisati su akademski i stručni nazivi.

    Važeći Zakon o visokom obrazovanju u članu 25 navodi sledeće:

    Vrste i nivoi studija

    Član 25.

    Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.

    Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.

    Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

    Studije prvog stepena su:

    1) osnovne akademske studije;

    2) osnovne strukovne studije .

    Studije drugog stepena su:

    1) diplomske akademske studije – master;

    2) specijalističke strukovne studije;

    3) specijalističke akademske studije.

    Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

    1.)
    Da analiziramo prvi stav ovog člana, koji kaže:

    Delatnost visokog obrazovanja ostvaruje se kroz akademske i strukovne studije na osnovu odobrenih, odnosno akreditovanih studijskih programa za sticanje visokog obrazovanja.

    U Evropi i svetu nije tako, već postoji visoko obrazovanje kome je suština nauka, odnosno postoje naučne studije i primenjene naučne studije. Ovo se najbolje vidi kroz stručne nazive Bachelor of Science (Bachelor nauka) i Bachelor of Applied Science (Bachelor primenjenih nauka) , kao i Master of Science (MSc) (Master nauka) i Master of Business Administration (MBA) (Master poslovnog upravljanja – Master primenjenih nauka). Suština su dakle studije nauke i studije primenjene nauke u nekoj oblasti; kao što postoji naprimer – umetnost i primenjena umetnost.

    Očigledno je da korišćenje naziva akademske i strukovne studije u Zakonu ima za cilj da ukazuje na mesto gde se izvode studije, što je zapravo i suština ovakvog nakaradnog prevođenja evropskih standarda, naime profesori žele da zadrže sve privilegije koje imaju, posebno profesori sa fakulteta, a da istovremeno da ne promene ništa, a naši studenti pri odlasku u inostranstvo ili pri radu u Srbiji u stranim firmama su izloženi podsmehu.

    2.) Drugi i treći stav ovog člana glase:

    Na akademskim studijama izvodi se akademski studijski program, koji osposobljava studente za razvoj i primenu naučnih, stručnih i umetničkih dostignuća.
    Na strukovnim studijama izvodi se strukovni studijski program, koji osposobljava studente za primenu znanja i veština potrebnih za uključivanje u radni proces.

    Po ovome što piše – ko završi akademske studije (fakultet) baviće se razvojem i primenom naučnih dostignuća; a ko završi strukovne studije on će imati znanja i veštine da se zaposli. Očigledno je da se ovim Visoke strukovne škole stavljau u nepovoljan položaj, a da se njihovi studenti onemogućavaju da steknu master i doktorski nivo što postoji i u Evropi a i u svetu, čime se ide direktno protiv principa doživotnog učenja koji Evropa promoviše. Na ovaj način se ide i protiv realnog života. Ljudi se školuju da bi mogli da rade bolji posao, pa ako budu uspešni možda i razvijaju nauku u svojoj struci.

    3.)

    Sledeći stavovi ovog člana su

    Studije prvog stepena su:

    osnovne akademske studije;

    osnovne strukovne studije .

    Studije drugog stepena su:

    1) diplomske akademske studije – master;

    2) specijalističke strukovne studije;

    3) specijalističke akademske studije.

    Studije trećeg stepena su doktorske akademske studije.

    U Evropi postoje dodiplomske studije (undergraduate degree) koje se završavaju diplomiranjem i sticanjem zvanja diplomirani Bachelor of Science (Bachelor nauka) i Bachelor of Applied Science (Bachelor primenjenih nauka). U Srbiji je obrnuto pa postoje studije prvog stepena kojima se ne stiče stručni naziv diplomirani, a za iste se izdaje diploma, što je apsurd sam po sebi.

    U Evropi postoje poslediplomske studije (postgraduate degree) koje se završavaju magistriranjem i sticanjem zvanja magistar odnosno master Master (latinski: Magister) – Master of Science (MSc) (Master nauka) i Master of Business Administration (MBA) (Master poslovnog upravljanja – Master primenjenih nauka). U Srbiji je naravno potpuno obrnuto, postoji drugi stepen visokog obrazovanja i diplomske akademske studije – master umesto poslediplomske master, i što je najveća sramota za to se dobija stručni naziv diplomirani – master, naprimer diplomirani pravnik – master, što kada bi se prevelo na engleski glasi Bachelor of Law – Master što nigde ne postoji ni u Evropi ni u svetu, Bachelor – Master je besmisleno.
    U Srbiji istovremeno ne postoje primenjene master studije Master of Business Administration (MBA) (Master poslovnog upravljanja – Master primenjenih nauka) – što je sasvim nenormalno jer svakoj zemlji trebaju ljudi koji znaju da planiraju, rukovode i ostvaruju zaradu, čime se i puni budžet. U Evropi i Americi postoji Master of Business Administration (MBA) (Master poslovnog upravljanja – Master primenjenih nauka), a nama u Srbiji ne treba …
    U Srbiji postoje i specijalističke studije – akademske i strukovne.

    Poštovani, molim Vas da u svojim mogućnostima preduzmete ono što je potrebno da se isprave ove besmislice i gluposti, a i velika sramota za Republiku Srbiju, do koje će doći neminovno tokom već daleko uznapredovalog procesa evrointegracija. Evropljani će pre ili kasnije primetiti ovo tokom procedura i usaglašavanja zakonskih normativa.

    Za proveru svega što sam naveo dovoljan je internet.

    Pogledajte ove i mnoge druge sajtove:

    1. Univerzitet primenjenih nauka za tehničke studije u Austriji

    Fachhochschule Technikum Wien – The UAS Technikum Wien is the largest university of applied sciences for technical studies in Austria.

    http://www.technikum-wien.at/

    2. Poslovna škola u Mančesteru – Univerzitet u Mančesteru

    Manchester Business School, University of Manchester

    http://www.mbs.ac.uk

    Primer kako bi trebalo definisati stručne nazive u skladu sa evropskom i svetskom praksom:
    dodiplomske studije – studije prvog stepena:

    Diplomirani inženjer mašinstva

    Diplomirani inženjer poslovnog upravljanja (menadžmenta) u mašinstvu

    poslediplomske studije – studije drugog stepena

    Specijalista mašinstva

    Specijalista poslovnog upravljanja (menadžmenta) u mašinstvu

    Master (magistar) mašinstva

    Master (magistar) poslovnog upravljanja (menadžmenta) u mašinstvu

    Doktorske studije – studije trećeg stepena

    Doktor nauka – mašinsko inženjerstvo

    Doktor nauka – poslovno upravljanje (menadžment) u mašinstvu

  3. [master.rs] Vrste i nivoi studija – http://master.rs/vrtste-i-nivoi-studija/

  4. [...] zvanim Bolonjska deklaracija, a novije generacije su mogle na svojoj koži osetiti posledice neke vrste reforme u obrazovanju, koju je usvojila Skupština Srbije 2005. [...]

  5. Potrebna mi je informacija da li je potreban neki dobar prosek na master studijama da bi se
    upisale doktorske studije u Austriji,Gratz. Ili je potrebna samo dobra volja ili naravno dobra finansijska situacija studenta.
    Srdacan pozdrav Kristijan Jaric

  6. Postovani,ja sam zavrsila specijalisticke studije Visoke poljoprivredno prehrambene skole u Prokuplju, ali imam problem jer me u NSZ ne upisuju kao specijalistu kontrole kvaliteta hrane(smer koji sam odabrala i zavrsila) vec kao prehrambenog tehnologa sa tri godine strukovih studija(samim tim upisuju 180 poena a ne 240 poena koje imam sa zavrsenim specijalistickim studijama)) sa objasnjenjem da nemaju sifru za moj smer i moj zavrseni stepen obrazovanja. Bila bih Vam jako zahvalna kada bi mi objasnili kako da resim ovaj problem.
    S postovanjem Tijana Djordjevic

  7. NSZ iz svog znanja/neznanja ovako klasifikuje predbolonjske i bolonjske diplome:

    VI-1 bivse vise skole (koje su trajale 2, 2,5 god.),
    VI-2 bivse vise skole (3 god.), i sve trogodisnje bolonjske diplome (180 ESPB) bilo da su visoke strukovne ili akademske!
    VII-1 svi diplomirani cetvorogodisnji bilo da su predbolonjski (stari) ili novi bolonjski (240ESPB), VII-1 su takodje i novi bolonjski petogodisnji masteri (300 ESPB)!!! PRAKTICNO STARE DIPLOMIRANE, NOVE DIPLOMIRANE I MASTERE STAVLJAJU U ISTI KOS.
    VII-2 stari magistri
    VIII doktori nauka.

    Sto se tice strukovnih specijalista (180+60 ESPB), imam utisak da za njih nisu ni culi u NSZ a kamoli da znaju koji su stepen po zakonu. :D Njih prosto ne znaju gde da rasporede. Totalno su neobavesteni.

    Izgleda da se oni (NSZ) najsporije prilagodjavaju novim pravilima. Uopste ne spominju onu novu klasifikaciju I, II i III stepen.

    Dosta poslodavaca nije upoznato sa novim diplomama i stepenima. U oglasima uglavnom traze stare VII diplomirane. Oni cak u tu kategoriju prihvataju i nove doplomirane (240 ESPB) a Bachelore (180 ESPB) tretiraju kao bivse vise skole. Uglavnom pitaju koliko godina studija posedujes i po tome se orjentisu.

    Definitivno treba prvo edukovati: zaposlene u NSZ i POSLODAVCE vezano za klasifikaciju novih diploma, naziva i stepena pa tek onda sve druge. Nama nista ne znaci sto tacno znamo sta pise u zakonu ako ljudi u NSZ i poslodavci nisu obavesteni ili ih mrzi da skupljaju nove informacije u tom smislu.

  8. Novi predlozi, nažalost, će izgleda strpati četvorogodišnje bolonjske osnovne studije u VI-2 stepen. A četvorogodišnje predbolonjske studije će izjednačiti sa petogodišnjim masterima VII-1 (sem u slučaju ako student želi upisati dr. studije, onda se ipak mora polagati neka razlika do mastera). To po meni nije uredu. Bivši diplomirani i novi diplomirani (240 ESPB) bi trebalo da se izjednače u smislu da stare ne treba izjednačavati sa masterima. Mislim i da je nepravda da stukovni specijalisti sa završenim 3+1 godinom budu ”jači” na tržištu rada od osnovnih četvorogodišnjih bolonjskih studija. Možda bi bilo pravednije da strukovni specijalisti takođe budu VI-2, a budući strukovni masteri da budu VII-1. To je moje mišljenje i znam da se mnogi neće složiti samnom. Plus ja i dan danas mislim da je titula magistra ipak dosta vrednija od titule mastera.
    Sve bi bilo lakše da se konačno ukinu stari stepeni VI, VII… i u praksi konačno uvedu novi I, II, III (što u ostalom piše i u zakonu).

  9. Izvinite ali tesko da ste u pravu…..Bila bi nepravda ne izjednaciti stari sistem sa masterom,jako dobro se zna sta je bolonja i koliko je blaza u odnosu na stari program….Pa sama cinjenica da odjednom vise nema vecnih studenata veoma dobro to pokazuje….Profesorima vise nije dozvoljeno da obaraju tek tako,sama cinjenica da ne postoji osmosemestralni ispit( po tom novom bolonjskom zakonu) koji se polaze odjednom,a naravno da to nije ni normalno i zaista sa pravom kazem da je stari sistem bio truo.U svakom mogucem smislu,bolonjcima je gradivo isto samo rascepkano a da ne govorim konkretno kada je o mom fakultetu rec koliko je diplomski laksi, u to smo se uverili sopstvenim ocima i usima…a obim je isti,i sta bih molim vas ja sad mogla to novo da naucim,kad smo sve vec u starom sistemu imali i kada je rec o gramatici,i knizevnosti (konkretno je ital jezik i knjizevnost u pitanju) ,nekog novog pisca da izmislimo, ne razumem? Jezik se uci stalno to stoji ali nista studenti po bolonji nece znati vise i bolje od starih jer je obim isti….Nemojte da pricate nesto sto ne znate,kad bi ove bolonjce stavili na stari sistem pa pola njih bih odustalo.Meni je drago sto je novijim generacijama olaksano, a samo mi je zao sto sam zbog 81 godista eto morala upasti u stari, nemilosrdni okov gde su profesori imali sa moguca prava a student samo broj Pocnemo da odgovaramo i slucajno pogresimo nesto,npr kod istorije jezika vezano za konjugaciju gl,oni obaraju,dalje i ne slusaju,nema veze sto ste dobro startovali i sto znate do kraja…znaju veoma dobro stari studenti svi o cemu ja ovde pricam….Bolonja je laksa i zato oni moraju studirati 4 +1 za zvanje mastera da bi mogli postici nivo studiranja studenata koji su zavrsili po starom programu!

Pošaljite vaš komentar