Postdiplomske studije psihologije u Čikagu – I

21. 1. 2011. | Kategorije: Fokus | 1 komentar »
 

pitanja-1Silvija Barišić (31) završila je četvorogodišnje studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Već par godina živi u Čikagu, gde je upisala postdiplomske studije iz kliničke psihologije (M.A. Clinical Psychology, Counseling Specialization) na fakultetu The Chicago School of Professional Psychology. Njene kolege iz Srbije joj postavljaju pitanja, ona im daje odgovore iz prve ruke. Pritom, ona naglašava da su odgovori bazirani na iskustvu iz države Illinois, jer svaka država u SAD ima svoje zakone i procedure.

T.G. (25): Završila sam osnovne studije psihologije u Novom Sadu, trenutno sam na domasterizaciji i zanima me mogućnost usavršavanja u Americi. Za početak bih volela da znam kako izgleda sistem visokog školovanja tamo, koliko se studije u Americi razlikuju od naših i na koji način, pretpostavljam da ima mnogo više prakse i da se prate savremeni trendovi.

S.B. Ja sam studirala po planu i programu iz 1998. Nisam sigurna kakve su promene nastale od 2005. kada sam diplomirala. Nego, prvi zadatak koji treba da se uradi da bi školovanje bilo moguće u USA je evaluacija diplome. Postoje dve organizacije, koje većina univerziteta u Illinois-u traži: ECE i WES.

Meni je priznato 140 kredita što je u proseku za 20 kredita više od njihovih osnovnih studija, ali su mi smanjili prosek, sa 8.5 naših na 3.13 njihovih. Da bi se upisao na njihov univerzitet treba da imaš prosek između 3-4. Bolji univerziteti traže prosek iznad 3.5. I, naravno, priznali su mi B.A. Sledeći zadatak je polaganje TOEFL-a za M.A. studije ili GRE za Ph.D ili Psy.D. (negde traže GRE i za M.A.).

O tome koliko se studije razlikuju od naših mogu da pričam samo iz svog iskustva. Mala digresija – ono što je interesantno i za čega je meni trebalo mnogo vremena je da ukapiram da svaka institucija u SAD ima svoje zakone po kojima funkcioniše. Stoga je vrlo teško odgovarati na ovakva pitanja, jer je ovde sve relativno. Može i ovako, a može i onako. Sve zavisi na koga naletiš i koliko je taj voljan da ti pomogne. Mislim na službenike i administrativno osoblje. Stoga recimo Mental Health Counselor pozicija podrazumeva različite stvari u različitim bolnicama ili neprofitnim ustanovama. Hoću reći NIŠTA NE TREBA PODRAZUMEVATI, već sve treba dobro unapred proveriti.

brainsElem, studije jesu različite. Uglavnom imaju jednosemetralne predmete koji traju tri meseca. Razvojna psihologija koju mi slušamo 2 godine, ovde se sluša jedan semestar. Sve je propraćeno multimedijalno i up-to-date.

Moj smer ima 60 kredita i traje 2 godine, pod uslovom da si full time student. Na drugoj godini jedan od predmeta je i praksa koja se sastoji od 700-1000 sati rada u nekoj od bolnica na koje se predhodno aplicira. Aplikacioni proces je sličan onom za posao, jer nas kroz  taj proces pripremaju i za apliciranje za posao u ,,pravom životu“.

T.G. Da li je istina da mi ovde na našim studijama radimo obimnije, a da se u Americi radi temeljnije? Usput, koliko su studenti samostalni u pisanju radova?

S.B. Istina, u Srbiji radimo mnogo teorije, što je u redu, ali je ne primenjujemo u praksi zbog čega znanje brzo ispari. Ovde u Americi je sve primenjeno. Radi se u vidu Case Study-ja.

Dobije se prikaz studije slučaja i  onda se radi analiza. Jedan od predmeta koji sam slušala u prvom semestru se zvao Interviewing skills. Krajnji ispit se sastojao od toga da nađes partnera i da se snimiš 50 min. kamerom kao da imaš pravu seansu. Imali smo određenu formu sa pitanjima na koja smo trebali da dobijemo odgovore. Onda smo trebali da sve to uobličimo i napišemo, damo radnu dijagnozu i napišemo plan rada. Usput, da prekucamo čitav dijalog sa klijentom u vidu transkripta. Rad je imao 50 strana, ali je vredeo iskustveno mnogo.

T.G. Pošto me najviše zanima psihoterapija, volela bih da znam koliki procenat studenata se opredeljuje u Americi za to, koliko je to tamo popularno; takođe me zanima poslovna psihologija, advertajzing, ispitivanje tržišta i sl.

S.B. Ja sam u Srbiji završila početni i godinu dana naprednog kursa iz Transakcione analize (TA), koja je ovde bila popularna 60-tih godina i malo ko je čuo za nju. U školi smo prošli kroz većinu psihoterapijskih pravaca, a kao posebne predmete imamo CBT, egzistencijalnu, porodičnu, i grupnu psihoterapiju.

cartoon-therapyJa sam se orijentisala na bolesti zavisnosti. Akcenat se stavlja na multikulturalnost i rad sa različitim populacijama kao na primer LGBTQ (lesbian, gay, bisexsual…), Latino, African-American… Što se tiče industrijske ili organizacione psihologije, postaje sve više popularna tako da se otvaraju i posebni smerovi. Ja lično mislim da je to budućnost za one koji hoće da rade sa zdravima i koji hoće da zarade pare. Taj smer postoji i na mom fakultetu pa možes da se podrobnije informišeš na sajtu.

T.G. S obzirom na to da se ovde na našem fakultetu mahom koristi literatura autora sa ovih prostora, zanima me čija literatura tamo dominira?

S.B. Ovde dominira literatura američkih autora i to ne starija od 2005. godine.

Piše: Jasmina Slavica

One comment
Ostavite komentar »

  1. [...] pogledajte “Postdiplomske studije psihologije u Čikagu 1.deo” [...]

Pošaljite vaš komentar