Inicijativa za Društveni centar iz Novog Sada je društveni pokret koji se bori za stvaranje Društvenog centra u ovom gradu. Okupljeni u Inicijativi za Društveni centar dele zajedničke interese i potrebu za jednim novim javnim prostorom koji bi doprineo razvoju, pre svega lokalne, a potom i celokupne društvene zajednice, i omogućio svima koji se bave aktivnostima od značaja za društvo da realizuju svoje ideje i programe. Pronalaženje javnog prostora u ovu svrhu nije nimalo jednostavan posao, o čemu smo danas malo detaljnije porazgovarali sa organizatorima i redakcijom Centra.

Od 22. decembra do 13. januara Društveni centar je postojao u jednoj napuštenoj kasarni u Novom Sadu. Program se i dalje nastavlja, no, možete li nam reći koje sve lokacije ustupaju mesto ovih dana Vašim aktivnostima?

Izbacivanjem aktivista i aktivistkinja Društvenog centra iz bivše kasarne „Dr. Arčibald Rajs“, ponovo smo suočeni sa problemom nedostatka prostora za okupljanje, razmenu mišljenja i ideja i izvođenje programa. Daljim izvođenjem različitih programa želimo da naglasimo da ne odustajemo od ideje Društvenog centra, te da imamo potrebu, ali i kapacitete, da nastavimo da delujemo i obogaćujemo društveni život Novog Sada.

Do sada smo podršku dobili od Nezavisnog društva novinara Vojvodine u kojem je otvorena treća samostalna izložba fotografija Danijela Šivinjskog „Društveni centar: prvi krug“. Izložba se može pogledati do 17. februara u prostorijama NDNV u Zmaj Jovinoj 3. Takođe, Društveni centar je „zauzeo“ Italijanski kulturni centar kako bi održao besplatne dečije radionice pravljenja maski od recikliranog materijala. Radionice se održavaju 11. i 18. februara, od 14h do 18h. Karnevalske maske biće zatim prikazane na manifestaciji „Mašakarada“ koju 21. februara organizuje Muzej Vojvodine.

Od dana izbacivanja Društveni centar je organizovao i niz akcija kojima je ukazano na trenutne probleme i doprineo njihovom rešavanju – čišćenje snega, deljenje besplatne hrane u centru grada koje je u okviru akcije „Hrana, ne oružje“ organizovalo udruženje A.N.U.H.S. zajedno sa udruženjem Anarh i Otvorenom kuhinjom, i prikupljanje pomoći za stanovnike Velikog rita u saradnji sa Radiom 021.

Početkom februara Društveni centar je bio organizovao akciju čišćenja ispred objekta bivše kasarne Dr. Arčibald Rajs. Javnost je time dobila poruku da se od ovog javnog prostora ne odustaje. Zbog čega bi odustajanje značilo neku vrstu predaje kada je u pitanju budućnost Društvenog centra?

Radi se upravo o tome da prostor kasarne koja je sada ponovo zaključana i nedostupna građanima i građankama Novog Sada, nažalost još uvek nije javan. Društveni centar se zalaže za otvaranje tog i svakog drugog vojnog kompleksa, koji nije neophodan za funkcionisanje Vojske Srbije, za građanstvo i njihove potrebe. Istovremeno Društveni centar se protivi privatizaciji ovakvih objekata, koji bi zatim lako mogli biti iskorićeni u komercijalne svrhe, srušeni i zamenjeni npr. tržnim centrima.

Odustajanje od kasarne „Dr Arčibald Rajs“ sigurno ne bi bila predaja Društvenog centra, jer bi to značilo da je pronađen drugi prostor koji odgovara potrebama Centra. Međutim, u ovom momentu grad Novi Sad ne raspolaže prostorom koji bi mogao biti alternativa kasarni, tako da odustajanje od kompleksa „Dr Arčibald Rajs“ nije opcija. Društveni centar je specifično mesto koje treba da obuhvati veliki broj organizacija i pojedinaca koji bi se bavili društveno korisnim radom i pripremali najrazličitije kulturno-umetničke, edukativne i sportske programe za sve starosne grupe.

Društveni centar je zamišljen kao „mesto za sve“ i zbog toga ne može biti smešten u mali prostor. Takođe, mora biti potpuno pristupačan za osobe sa invaliditetom. Zato je kasarna savršeno rešenje jer je svakako građena za mnogo ljudi, pa tako obuhvata i objekte (vojnička menza, vojnički klub) koji su pogodni za koncerte, filmske projekcije, sportske i rekreativne aktivnosti i sl. Poseduje i veliko dvorište koje na najbolji način može da odgovori potrebama dece i omogućava bavljenje aktivnostima vezanim za prirodu (npr. baštovanstvo).

Kasarna ima i svu potrebnu infrastrukturu, pa bi ulaganja podrazumevala samo sanaciju, a ne i rekonstrukciju, koja je neophodna za sve objekte koji su ponuđeni Društvenom centru kao alternativa. Zbog svega navedenog, važno je naglasiti da Društveni centar nije slučajno izabrao kasarnu „Dr Arčibald Rajs“, već da postoji jaka argumentacija kojom se taj izbor potkrepljuje. Od njega nećemo odustati, jer potpuno podržava zamisao Društvenog centra.

Postoji glasina da je na kasarnu Dr. Arčibald Rajs ,,stavljena šapa” od strane tajkuna. Da li se, po Vašem mišljenju, protiv ove pošasti treba boriti na isti način kao i protiv svake druge elementarne nepogode ili?

Kako se Inicijativa za Društveni centar, između ostalog, zalaže i za ostvarivanje prava na javni pristup napuštenim objektima u vlasništvu države, neminovno je da u tom procesu mora doći do sukoba javnih i privatnih interesa. Protiv “ove pošasti” kako ste sami pojednostavljeno definisali stavljanje privatnih interesa ispred javnih, svakako da se treba boriti i to ne samo u slučaju bivšeg vojnog objekta “Dr Arčibald Rajs” nego u svim slučajevima netransparentnih privatizacija i otuđenja državne imovine na štetu države, odnosno naroda.

Na žalost, suočeni smo sa činjenicom da se ovi procesi poslednjih par godina odvijaju daleko brže nego procesi izgradnje i jačanja civilnog društva, svesti građana o ličnoj odgovornosti, potrebi za aktivnim učešćem u razvoju društva, njihovom pravu na grad i dr. Iz tih razloga, dosta objekata i prostora je već otišlo u privatne ruke, a bez pokušaja borbe, protesta i građanske participacije u procesima donošenja odluka.

Zauzimanje napuštenih objekata je samo jedan od mogućih vidova borbe, i mi se iskreno nadamo da će ova i druge slične inicijative pokrenuti i ostale da se aktivno angažuju u društvu – bore za svoja prava i za javne, opšte interese.

Za neke od aktivnosti Društvenog centra poput skupljanja humanitarne pomoći za naselje Veliki Rit prostor nije od presudnog značaja. Time se na neki način poručuje da Društveni centar pre svega čine ljudi i dobra volja. Ko su ti ljudi i koji su njihovi motivi?

Istina je da Društveni centar čine ljudi ujedinjeni vizijom o zajedničkom prostoru koji objedinjuje njihova delovanja. Za sada taj prostor postoji samo virtualno, ali i kao takav, on funkcioniše i realizuje ideje i programe. To samo pokazuje koliko su jake potrebe kao i sposobnost ljudi da izađu u susret tim potrebama. Međutim, suština Društvenog centra jeste da postane otvoreni, javni prostor na kom ćemo moći da se okupljamo i komuniciramo kako međusobno, tako i sa svim građanima koji u njega dolaze.

Akcija Veliki rit ne znači da prostor nije od presudnog značaja, već da smo društveno i politički osvešćeni, da pratimo šta se dešava u našem najbližem okruženju i da reagujemo. Mi smo svesni da nismo socijalna služba, niti imamo resurse da rešimo višestruke probleme sa kojima se stanovnici Velikog rita suočavaju. Ono što je bilo u našoj moći, to smo i uradili u ovoj vanrednoj situaciji za naselje poput Velikog rita: pokrenuli smo akciju, ostvarili saradnju sa medijima, mobilisali javnost, povezali se sa ljudima u Velikom ritu.

Osnovna poruka naše akcije je da smo svi korisni u društvu i da svako može odnosno treba da da svoj doprinos. Društveni centar je pokazao svoj aktivistički potencijal; građani Novog Sada su pokazali veliku solidarnost; ostaje da se vidi u kojoj meri će nadležne službe kojima je to obaveza da se posvete daljem rešavanju slučaja Veliki rit.

Gradske vlasti pružaju podršku Društvenom centru, ali se sve svodi na neko odlaganje i obećavanje. Kome se dalje obratiti?

Gradske vlasti pružile su nam do sada samo deklarativnu podršku. Iz medijske promocije Kineske četvrti kao buduće kreativne zone Novog Sada u kojoj će svoje mesto moći da nađe i Društveni centar jasno se vidi da Grad, na žalost, ne shvata suštinu Inicijative za Društveni centar. Ono što Grad nudi je iznajmljivanje prostora po nešto povoljnijim cenama, na osnovu konkursa, nakon što se završi sa adaptacijom Kineske četvrti.

Međutim, mi smo suočeni sa stalnim porastom broja udruženja građana, novih i mladih udruženja koja tek počinju da pišu svoje prve projekte, koja imaju energije, motivacije i volje da doprinesu društvu, ali nemaju još uvek nikakva sredstva. Društveni centar – kakvim smo ga zamislili – mogao bi da odgovori i na njihove potrebe, jer bi korišćenje prostora bilo besplatno.

Takođe, Društvenom centru ne treba potpuno adaptiran i sređen prostor, jer cela ideja počiva na ujedinjavanju i zbližavanju kroz zajednički rad, trud, solidarnost, volonterizam. Tokom tronedeljnog boravka u kasarni, a i akcijama nakon izbacivanja, oživeli smo duh solidarnosti i dobre volje među građanima Novog Sada i među svima okupljenim u Inicijativi. Mi želimo prostor koji ćemo zajedno da razvijamo, da u njega zajednički ulažemo, jer samo tako će se svi povezati sa tim prostorom i on će zaista postati mesto za sve. Svesni smo da treba puno truda i jačanja svesti javnosti, a posebno nadležnih, da bi takav model mogao da zaživi ali daćemo sve od sebe da u tome uspemo, nastavljajući da se obraćamo svima koji žele a i onima koji ne žele da nas čuju.

Šta mlade i potencijalne kreativce u Novom Sadu očekuje ukoliko ideja o Društvenom centru propadne? Na koji način podići svest javnosti o tome kako je odustajanje opasno?

Ideja o Društvenom centru ne može da propadne, jer je ona veća od svih nas. Inicijativa za Društveni centar stalno raste i razvija se, svakodnevno se izgrađujući. Samim tim Inicijativa je fluidna, ali ne prestaje da se kreće. I to je nešto što nas sve drži i iznova motiviše, jer smo svesni da od svakog pojedinca zavisi kuda će Inicijativa otići i kako će sutra izgledati. Pitanje je samo vremena kada će doći do ostvarenja konačnog cilja odnosno osnivanja nezavisnog Društvenog centra u Novom Sadu.

Iako je prisilno izbacivanje DC-a iz kasarne poremetilo planove i programe koje smo pripremali za taj objekat, do sada smo organizovanjem brojnih akcija po gradu javnosti i nadležnima jasno stavili do znanja da nema odustajanja. Kako je Ministarstvo odbrane putem medija neprestano plasiralo vesti o ilegalnosti ulaska u napušteni vojni objekat, dosta građana je, u strahu, propustilo priliku da dođe u DC i vidi kako bi kasarna mogla da izgleda i šta bi mogla da ponudi gradu ako bi joj bila promenjena namena. Razlog tom strahu upravo leži u nedovoljno razvijenoj svesti o našim pravima, o legitimnosti borbe za ta prava i o potrebi za društvenim angažovanjem.

Sada, kada se aktivnosti Društvenog centra realizuju u drugim prostorima koji su ponudili saradnju, građani mogu da vide da su te aktivnosti nešto što ovom gradu nedostaje – aktivno, solidarno i kreativno provedeno slobodno vreme sa efektima na širu zajednicu. Sedeći kod kuće, ispred računara i kritikujući – ništa se ne može promeniti. Stoga, prioritet je podizanje svesti javnosti o neophodnosti aktivnog angažovanja, jer samo direktna akcija može da ubrza željene promene i učini problem (a zatim i rešenje) svima vidljivim.

Piše: Jasmina Slavica