Doktorski studijski programi omogućuju naprednim studentima da, nakon diplomskih akademskih studija-master, usavrše stečeno znanje i da ovladaju metodama i postupcima naučnoistraživačkog rada iz oblasti za koju se opredele kroz izborne predmete i temu doktorske disertacije. Na ovaj način će studenti biti sposobni za samostalan i kvalitetan istraživački rad u skladu sa potrebama društva. Kroz ovakvo obrazovanje studenti će biti sposobni da kritički procenjuju istraživački rad drugih i da samostalno vode originalna i naučno relevantna istraživanja koja će omogućiti razvoj novih tehnologija i postupaka koji će doprinositi opštem razvoju društva. Pored toga, svrha doktorskih programa je doprinos razvoju naše nauke, jer će se doktoranti po pravilu uključivati u naučno-istraživački rad na projektima Fakulteta.

Studijski programi doktorskih studija odgovaraju opterećenju od najmanje 180 ESPB bodova, a studije traju najmanje 3 (tri) studijske godine (6 semsestara). Od toga se 90 ESPB stiče polaganjem ispita iz nastavnih predmeta, 30 ESPB polaganjem teorijskih osnova doktorske disertacije, a 60 ESPB se stiče izradom i odbranom doktorske disertacije.

Tehnički kvalifikacioni ispit je jedini obavezan predmet na doktorskim studijama i on nosi 5 ESPB. Svoje istraživačko interesovanje student profiliše izborom predmeta koje će izučavati i polagati, a koji doprinose produbljenim znanjima i razumevanju oblasti svoje doktorske disertacije. Aktivna nastava iz nastavnih predmeta sastoji se od predavanja, koja se po pravilu izvode kao individualna (mentorska), i od studijskog istraživačkog rada. Izborni predmeti na doktorskim studijama nose ukupno 85 ESPB, i to 25 ESPB u prvom semestru, 30 ESPB u drugom semestru i 30 ESPB u trećem semestru.

Za studenta koji je položio istraživački kvalifikacioni ispit, smatra se da je stekao kvalifikacije za nastavak doktorskog programa. Od tog trenutka nadalje, rad studenta nadgleda Doktorska komisija koju obrazuje nastavno-naučno veće Fakulteta. Doktorska komisija može da zahteva od studenta da upiše izvestan broj dodatnih predmeta diplomskih studija (do 30 ESPB), koji pripadaju istoj oblasti kao i njegov istraživački rad. Doktorska komisija obaveštava Komisiju za doktorske studije koji su predmeti potrebni. Doktorska komisija može da zahteva od studenta da završi i komplementarni program. Namena ovog programa je da proširi iskustvo studenta u onim oblastima koja u širem smislu ne pripadaju njegovoj oblasti istraživanja. Program se sastoji od dva predmeta, od kojih je najmanje jedan na naprednom nivou studija. Komplementarni predmeti moraju da predstavljaju koherentnu oblast unutar jedne discipline.

Kada je student položio Istraživaćki kvalifikacioni ispit, savladao dodatne predmete i komplementarni program, na predlog Doktorske komisije on stiče status doktorskog kandidata. Po pravilu na kraju četvrtog, a najkasnije na kraju šestog semestra od trenutka upisa na doktorske studije, očekuje se da student podneste prihvatljiv predlog doktorske teze. Na odbrani doktorske disertacije kandidat treba da pokaže da potpuno vlada materijom koju je obradio i da obrazloži i odbrani naučne zaključke do kojih je u svom radu došao, uz posebno isticanje svog naučnog doprinosa.

Student doktorskih studija koji je uspešno odbranio doktorsku disertaciju, stiče naučni naziv doktora nauka.